U vasem unixstuff direktorijumu, kucajte

% ls -l (l for long listing!)

Videcete da sada dobijate dosta detalja o sadrzaju vaseg direktorijuma, slicno primeru ispod.

Svaki fajl (i direktorijum) ima pridruzena prava pristupa, koja se mogu naci kucajuci ls -l. Isto tako, ls -lg daje dodatne informacije o tome koja grupa je vlasnik fajla (beng95 u slecem primeru):

  -rwxrw-r-- 1 ee51ab beng95 2450 Sept29 11:52 file1

U koloni sa leve strane nalazi se niz od 10 znakova koji se sastoji od znakova d, r, w, x, -, i, povremeno, s ili S. Ako je d prisutno, onda ce se nalaziti na krajnjoj levoj strani niza, i predstavlja direktorijum: u suprotnom - ce biti pocetni znak niza.

Ostalih 9 znakova predstavljaju dozvole, ili prava pristupa, i predstavljena su kao tri grupe po 3 znaka.

• Leva grupa od 3 znaka predstavljaju dozvole za korisnika koji je vlasnik fajla (ili direktorijuma) (ee51ab u gornjem primeru);
• srednja grupa predstavlja dozvole za grupu ljudi kojima fajl (ili direktorijum) pripada (eebeng95 u gornjem primeru);
• grupa krajnje destno predstavlja dozvole za sve ostale korisnike.

Znaci r, w, itd., se malo razlikuju u znacenju u zavisnosti dali se odnose na jednostavan fajl ili direktorijum.

• r (ili -), predstavlja prava citanja (ili suprotno), sto znaci, prisustvo ili odsustvo dozvole za citanje kopiranje fajla
• w (ili -), predstavlja prava pisanja (ili suprotno), sto znaci, dozvolu (ili suprotno) za menjanje falja
• x (ili -), predstavlja dozvolu za izvrsenje (ili suprotno), sto znaci, dozvolu za izvrsenje fajla, gde je to odgovarajuce

• r dozvoljava korisnicima da izlistaju fajlove u tom direktorijumu;
• w znaci da korisnici mogu da izbrisu fajlove iz tog direktorijuma ili da premestaju fajlove u njega;
• x znaci pravo pristupa fajlovima u tom direktorijumu. Ovo znaci da mozete citati fajlove u direktorijumu u slucaju da imate dozvolu citanja za individualne fajlove.

Znaci, da bi ste mogli da procitate fajl, morate imati pravo pristupa za direktorijum koji sadrzi taj fajl, i isto tako za bilo koji direktorijum koji sadrzi taj direktorijum kao pod-direktorijum, i tako dalje, do tri.

Samo vlasnik fajla moze da koristi chmod da menja dozvole fajla. Opcije za chmod su sledece

Na primer, da uklonite dozvole za citanje, menjanje i izvrsenje fajla biglist za grupu i ostale, kucajte % chmod go-rwx biglist Ovo nece imati uticaj na ostale dozvole. Da date dozvole za citanje i menjanje na fajlu biglist za sve, % chmod a+rw biglist

Probajte da menjate pristupne dozvole na fajlu science.txt i direktorijumu backups

Koristite ls -l da proverite da su se dozvole promenile.

Proces je izvrsni program identifikovan jedinstvenim PID-om (process identifier). Da vidite informacije o vasim procesima, sa njihovim dodeljenim PID-om i statusom, kucajte

% ps 

Proces moze biti u prvom planu, u pozadini, ili moze biti suspendovan. Generalno shell ne vraca UNIX prompt dok se trenutni proces ne zavrsi.

Nekim procesima treba dosta vremena da se izvrse i zauzimaju terminal. Stavljajuci dug proces u pozadinu za efekat ima da se UNIX prompt vrati odmah, i ostali zadaci se mogu izvrsavati dok originalni proces nastavlja izvrsavanje.

Pokretanje procesa u pozadini Da proces posaljete u pozadinu, ukucajte & na kraju komandne linije. Na primer, komanda sleep ceka zadati broj sekundi pre nego sto nastavi. Kucajte

% sleep 10 

Ovo ce sacekati 10 sekundi pre nego sto vrati command prompt %. Dok se command prompt ne vrati, nemozete nista uraditi osim da cekate.

Da pokrenete sleep u pozadini, kucajte

% sleep 10 &

[1] 6259 

Znak & pokrece posao u pozadini i vraca prompt odmah, dozvoljavajuci vam da pokrenete druge programe dok cekate da se ovaj zavrsi.

Prvu liniju u gornjem primeru kuca korisnik; sledeca linija, predstavljajuci broj posla i PID, prikazuje masina. Korisniju se saopstava broj posla (pocevsi od broja 1) u zatvorenim viticastim zagradama, zajedno sa PID i saopstava mu se kada se proces u pozadini zavrsi. Stavljanje u pozadinu je korisno za poslove kojima treba dosta vremena za izvrsenje.

U prompt-u, kucajte

% sleep 100 

Mozete suspendovati proces koji radi u prvom planu tako sto cete drzati taster [control] i kucajuci [z] (pise se kao ^Z) Onda da ga stavite u pozadinu, kucajte

% bg 

Kada je proces pokrenut, stavljen u pozadinu ili suspendovan, bice ubacen na listu zajedno sa brojem posla. Da pregledate ovu listu, kucajte

% jobs 

Primer liste poslova moze biti

[1] Suspended sleep 100
[2] Running netscape
[3] Running nedit 

Da ponovo pokrenete (u prvom planu) suspendovani proces, kucajte

% fg %jobnumber 

Na primer, da ponovo pokrenete sleep 100, kucajte

% fg %1 

Kucajuci fg bez broja posla stavlja u prvi plan zadnji suspendovani proces.

Nekada je neophodno da se proces stopira (na primer, kada se izvrsni program nadje u vecitoj petlji)

Da stopirate posao koji radi u prvom planu, kucajte ^C (control c). Na primer, pokrenite

% sleep 100
^C 

Da stopirate suspendovan ili proces u pozadini, kucajte

% kill %jobnumber 

Na primer, pokrenite

% sleep 100 &
% jobs

Ako je posao broj 4, kucajte

% kill %4 

Da ovo proverite, pogledajte ponovo listu poslova da vidite dali je proces uklonjen.

Alternativno, procesi se mogu stopirati tako sto se nadje njihov broj procesa (PID) i koristeci kill PID_broj

% sleep 100 &
% ps

PID TT S TIME COMMAND
20077 pts/5 S 0:05 sleep 100
21563 pts/5 T 0:00 netscape
21873 pts/5 S 0:25 nedit 

Da stopirate proces sleep 100, kucajte

% kill 20077 

i onda kucajte ps opet da vidite dali je uklonjen sa liste.

Ako proces odbija da bude stopiran, koristite opciju -9, tj. kucajte

% kill -9 20077