by Dru Lavigne
07/03/2003
U proslom clanku, spoznali smo prednosti koje se dobijaju koriscenjem proxy-ja. U danasnjem clanku, usredsredicu se na HTTP proxy-je. Pogledacemo neke od HTTP proxy-ja dostupnih u kolekciji portova i videcemo koji proxy-ji odgovaraju kojim potrebama. Ako ste imalo upoznati sa HTTP proxy-jima, vasa prva misao ce verovatno biti Squid, odlicni HTTP proxy. Posto vec postoji dosta dobrih clanaka i tutorijala na temu koriscenja i konfigurisanja Squid-a, njega cu preskociti u ovom serijalu. Za one koji su razocarani,dacu vam par URL-a:
Squid je primer veoma konfigurabilnog HTTP proxy-ja koji se moze uklopiti u veoma velike mreze. Ovo je veoma dobro ako ste administrator veoma velike mreze, ali pravo ubistvo ako jednostavno zelite da bezbedno surfujete sa vaseg FreeBSD kompjutera ili da primenite polise u maloj kucnoj mrezi. Razmisljajuci kao korisnik, koje su to iritirajuce stvari koje dolaze sa web surfovanjem? Sledece stvari prvo padaju na pamet:
U zavisnosti od web citaca koji koristite, neke od ovih iritirajucih stvari se mogu direktno spreciti. Ostale zahtevaju da instalirate dodatni proxy softver. Pocnimo sa pregledom nekih od najcesce koriscenih web citaca, a onda cemo preci na odgovarajuce proxy-je.
U toku pisanja ovog clanka, ovo su zadnja (slobodna) izdanja tri popularna web citaca:
Imajte na umu da nove opcije dolaze sa novim verzijama, tako da one opcije koje sada nedostaju se mogu pojaviti kasnije u novim verzijama. Isto tako, svaki web citac ima “Preferences” odeljak, tako da ako vas citac nije ovde naveden, pregledajte taj odeljak da vidite koje su opcije dostupne.
Sto se tice ovih citaca, odeljak Preferences se nalazi u Edit meniju za Netscape i Mozillu, i u File meniju za Operu. Videcete velike razlike u dostupnim opcijama izmenju Netscape i Mozilla ili Opera citaca. Ovo je zbog toga sto je ovo starija verzija Netscape citaca.
Sva tri citaca poseduju odgovarajuca podesavanja koja vam omogucavaju upravljanje kolacicima. Omogucavaju i da odobrite ili zabranite Java i JavaScript. i na kraju, ako imate sporu Internet vezu i dosta prostora na disku, moci cete da poboljsate brzinu tako sto cete prilagoditi podesavanja za kes u svakom citacu.
Kontrola iskacucih prozora je novija opcija, tako da ne postoji u ovoj verziji Netscape citaca. u Operi, kliknite na General da nadjete podesavanja za zabranu iskacucih prozora. Mozilla ide korak dalje tako sto blokira sve iskacuce prozore ili u zavisnosti od sajta do sajta.Da onemogucite sve iskacuce prozore, idite do Privacy & Security→Popup Windows i procitajte upozorenje o racvanju. Alternativno, kada naidjete na stranicu sa iritirajucim iskacucim prozorima, jednostavno kliknite na stranicu desnim klikom i izaberite “Reject popup windows from this site.”
Pogledajmo sada sta neke aplikacije u kolekciji portova mogu da urade da uvecaju opcije koje su vec dostupne u vasem omiljenom web citacu. Pocecu sa bfilter-om. Ovaj HTTP proxy ne samo da kontrolise iskacuce prozore, vec i zaustavlja one dosadne svetlucave reklame i obecava da onemoguci webbugs. Da bi instalirali ovaj port, postanite superuser i:
# cd /usr/ports/net/bfilter # make install clean
Port ce instalirati aplikaciju u /usr/local/bin/bfilter i konfiguracioni fajl u /usr/local/etc/bfilter/config. Kada se kompajliranje zavrsi, izadjite iz superuser naloga i ukucajte bfilter da bi startovali proxy. Onda proverite da li proxy slusa za zahteve:
$ sockstat -4 USER COMMAND PID FD PROTO LOCAL ADDRESS FOREIGN ADDRESS dlavigne bfilter 20336 3 tcp4 127.0.0.1:8080 *:*
Primeticete da bfilter slusa na protu 8080 na loopback adresi. Ako procitate komentare u njegovom konfiguracionom fajlu, videcete da 127.0.0.1 znaci da sluca HTTP zahteve na svim interfejsima. Ako zelite da slusate na samo jednom interfejsu, odredite njegovu IP adresu u konfiguracionom fajlu.
bfilter nije transparentni proxy, sto znaci da cete morati da konfigurisete vas web citac da bi mogao da koristi proxy. Idite u Preferences odeljak vaseg web citaca i trebalo bi da nadjete podesavanje koja se odnose na proxy. Ukucajte IP adresu i broj porta koji koristi bfilter. U mom primeru, bfilter radi na istoj masini kao i moj citac, tako da koristim 127.0.0.1 kao IP adresu i 8080 za broj porta. Ako pokrecete bfilter na posebnom kompjuteru, promenite IP adresu u konfiguracionom fajlu koja ce predstavljati IP adresu mrezne kartice prikacene na vasu unutrasnju mrezu. Onda podesite citace na kompjuterima u vasoj mrezi da koriste IP adresu u njihovim podesavanjima za proxy u Preferences.
bfilter ima i fajl sa pravilima, koji se nalazi u /usr/local/etc/bfilter/rules. Meni su i podrazumevana pravila radila besprekorno u hvatanju iskacucih prozora i reklama. Ako trazite proxy koji je lak za koriscenje i koji radi onako kako ga instalirate bez dodatnih podesavanja, bfilter moze biti dobro resenje.
Jos jedan HTTP proxy koji uzivam da koristim je middleman. Kao i bfilter, radi cim ga instalirate, ali ono sto ovaj proxy cini interesantnim su dodatne opcije koje omogucavaju da na zavodljiv nacin naucite vise o HTTP i sta se desava iza scene svaki put kada posetite web stranicu. Prvo instalirajmo port:
# cd /usr/ports/www/middleman # make install clean
Primetite da ce ime instalirane aplikacije biti /usr/local/bin/mman. Trebate znati i ime podrazumevanog konfiguracionog fajla da bi ste mogli da pokrenete aplikaciju. Ako samo ukucate mman, dobicete help fajl. Umesto toga, use the c ili config-file dodatak da pokrenete proxy:
# mman -c /usr/local/etc/mman.xml
Nalazim da proxy mora biti pokrenut kao superuser. Ne zaboravite da pogledate port na kojem mman slusa i podesite proxy podesavanja u vasim web sitacima:
sockstat -4 USER COMMAND PID FD PROTO LOCAL ADDRESS FOREIGN ADDRESS root mman 575 0 tcp4 127.0.0.1:8080 *:*
Ako planirate da koristite middleman, odvojite vreme da procitate /usr/local/share/doc/middleman/README.html. Ovo je jedina dokumentacija za aplikaciju, ali je veoma detaljna i sadrzi dosta interesantnih ideja kako koristiti proxy.
Iako ce podrazumevana konfiguracija verovatno zadovoljiti vase potrebe, trebalo bi da pogledate i web interfejs tako sto cete ukucati mman u vas citac. Ovo ce vam omoguciti da pogledate:
Ako nikada niste upravljali HTTP serverom ili HTTP proxy-jem ranije, zapanjicete se kolicinom interakcije koja nastaje kad god se web sitac poveze na web server. U zanjem clanku smo napomenuli da cemo se pozivati na HTTP RFC (2616). Pogledajmo nakratko kako HTTP protokol radi; Ostavicu na vama da pogledate RFC da upotpunite detalje koji vas interesuju.
Uvek kada posetite web stranicu, vas citac mora da napravi poseban zahtev za svaki detalj na toj stranici. Na primer,
Primetite da je svaki GIF ili slika poseban zahtev, zato sto je svaki sacuvan kao poseban fajl na web serveru. Da bi moj citac mogao da prikaze glavnu stranicu Slashdot sajta, morao je pojedinacno da zahteva svaki od 11 .gifs, jedan .ico, i HTML stranicu koja objasnjava kako da se to sve formatira zajedno.
U HTTP-u, postoji dva tipa paketa: paket zahteva i paket odgovora. Paket zahteva uvek dolazi od web citaca. Ovo ima smisla, jer je web citac klijent i posao klijenta je da pravi zahteve. Sa druge strane, paketi odgovora uvek dolaze od web servera.
Paket zahteva web citaca sadrzi tri komponente:
Metoda ukazuje na to sta klijent zahteva. Metode su izlistane i objasnjene u RFC i obicno se pisu velikim slovima. Najcesci metod je GET metod, zato sto vas web citac zeli da “dobije” odredjenu stranicu ili sliku od web citaca. Ako pogledate vas mman log, ili log sa bilo kojeg HTTP proxy-ja ili HTTP servera, videcete GET zahteve:
Sat 21 16:04:43 [575] request: GET http://images.slashdot.org:80/greendot.gif Sat 21 16:04:43 [575] cache: create: http://images.slashdot.org:80/greendot.gif Sat 21 16:04:43 [575] request: GET http://images.slashdot.org:80/pix.gif Sat 21 16:04:43 [575] cache: create: http://images.slashdot.org:80/pix.gif Sat 21 16:04:43 [575] request: GET http://images.slashdot.org:80/topics/topicgamesrts.gif Sat 21 16:04:43 [575] cache: create: http://images.slashdot.org:80/topics/topicgamesrts.gif Sat 21 16:04:43 [575] request: GET http://images.slashdot.org:80/topics/topiccomdex.gif Sat 21 16:04:43 [575] cache: create: http://images.slashdot.org:80/topics/topiccomdex.gif <snip>
Ovde, mman je izdao GET zahtev u ime mog citaca, i onda ubacio kopiju zahtevanog detalja usvoj kes. Paket odgovora web servera isto sadrzi tri komponente:
To znaci, paket zahteva salje metod, i web server odgovara sa statusnom porukom. Status poruke su numericke, i one su izlistane u RFC. Verovatno ste nekada naisli na “404 error,” 404 je statusni broj koji predstavlja “nije nadjeno.” Najcesci status je 200 ili OK. Ako web citac izda GET zahtev i server nadje zahtevani resors, poslace ga nazad zajedno sa statusom 200. Ako ne moze da nadje zahtevani fajl, umesto toga ce poslati status 404.
Verovatno ste primetili da i zahtevani i paketi odgovora sadrze zaglavlja i telo. Telo obicno sadrzi zahtevanu stranicu ili sliku. Znaci, kada je moj web citac izdao GET zahtev za http://images.slashdot.org:80/greendot.gif, web server je nasao GIF i posalo paket odgovor sa statusom 200 i sam GIF u telu tog paketa.
Zaglavlja su interesantni deo HTTP paketa. Ona sadrze korisne informacije koje pomazu web citacu i web serveru da medjusobno komuniciraju. Isto tako sadrze i osteljive informacije o web serveru i web citacu. Ovo su rezultati nakon klika na Show Headers u mman-ovom web interfejsu:
Unfiltered TypeValue Hostmman User-AgentMozilla/5.0 (X11; U; FreeBSD i386; en-US; rv:1.3.1)Gecko/20030619 Accepttext/xml,application/xml,application/xhtml+xml,text/html; q=0.9,text/plain;q=0.8,video/x-mng,image/png,image/jpeg,image/gif; q=0.2,*/*;q=0.1 Accept-Languageen-us,en;q=0.5 Accept-Encodinggzip,deflate,compress;q=0.9 Accept-CharsetISO-8859-1,utf-8;q=0.7,*;q=0.7 Keep-Alive300 Proxy-Connection keep-alive Refererhttp://mman/headers Filtered TypeValue Hostmman Accepttext/xml,application/xml,application/xhtml+xml,text/html; q=0.9,text/plain;q=0.8,video/x-mng,image/png,image/jpeg,image/gif; q=0.2,*/*;q=0.1 Accept-Languageen-us,en;q=0.5 Accept-Encodinggzip,deflate,compress;q=0.9 Accept-CharsetISO-8859-1,utf-8;q=0.7,*;q=0.7 Refererhttp://mman/headers User-AgentMozilla/4.0 (compatible; MSIE 6.0; Windows NT 5.0; Q312461)
Zapamtite, svaki HTTP paket sadrzi zaglavlja. Ovde vidite vrednosti koje su poslate od strane mog web citaca. Unfiltered sekcija sadrzi defaulte koje koristi moj web citac. Citko prikazuje moj perativni sistem i verziju i tip web citaca koji koristim. Filtered prikazuje da je mman promenio neke od tih zaglavlja pre nego ih je poslao do web servera. Ako mi se ne svidjaju ove nove vrednosti, mogu jednostavno da kliknem na Config, odaberem header, i da editujem, npr, User-Agent. Ova konfiguraciona sekcija je veoma snazna, zato sto mozete da dodajete, brisete, i modifikujete sadrzaj zaglavlja. Nemojte ovo ipak raditi tek onako. Prvo procitajte RFC i shvatite razgranavanje pojedinih header vrednosti sa kojima ce te se uhvatiti u kostac.
Interesantno je videti i zaglavlja koja su poslata od strane servera. Ako ukucam ovaj URL u moj citac i stavim dve tacke izmedju reci “headers” i URL-a:
headers..www.mp3.com
Videcu ovo:
*Server header:* HTTP/1.1 200 OK Date: Sat, 21 Jun 2003 21:17:43 GMT Server: Apache/1.3.12m1 (Unix) yasl/2.25 sw/1.7 mod_rdbcookie/1.2 mod_mp3idver/0.12 rwh/1.1 bw/3.37 rewrite/3.3 include/3.6 Connection: close Transfer-Encoding: chunked Content-Type: text/html
Primetite da ne postoje tajne ni na serveru. Zaglavlje jasno oznacava tip i verziju web server softvera koji se koristi. Ako ste odgovorni za odrzavanje web servera, zapamtite da svaki HTTP koji napusta web server otkriva da li ste ili niste instalirali zadnje web server zakrpe!
mman podrzava i opcije koje mogu biti veoma korisne u mreznom okruzenju. Prvo, moze da primora korisnike da se autorizuju pre nego sto im se dozvoli da koriste Internet. Kliknucu na config i izabrati access i dodati polisu. Onda ce mi se otvoriti forma.
Ako ostavim sekciju za IP adresu praznom, polisa pristupa ce se primeniti na svaku IP adresu koja se poveze sa proxyjem. Onda mogu da postavim vrednosti u poljima za ime korisnika lozinku. Pre nego sto sacuvam polisu, moram da konfigursem koji pristup ce korisnicima biti dozvoljen kada ukucaju ispravno korisnicko ime i lozinku. Moj izbor je:
· Web interface: Ovo ce omoguciti korisnicima da konfigurisu proxy, zbog toga cu ovu opciju ostaviti necekiranu. · Proxy requests: Ako cekiram ovu opciju, proxy ce prihvatiti zahteve web citaca koji su rucno konfigurisani da koriste IP adresu i broj porta proxy-ja. · CONNECT requests: CONNECT je HTTP metod koji se cesto onemogucava zbog svojih bezbednosnih rizika. · HTTP requests: Zapamticu da izaberem ovu opciju, ili korisnici nece mozi da pristupe HTTP serverima. · Transparent proxying: Ako cekiram ovu opciju, proxy ce presresti web zahteve, i u slucaju da web citac nije kofigurisan da koristi proxy. Ovo je u sustini dobra stvar za mrezu, zato sto osigurava da korisnici nece moci da zaobidju vas proxy server. · Allow bypassing: mman sadrzi reci koje mogu biti ukljucene zajedno sa URL-om da bi se zaobisle restrikcije za odredjeni sajt. Na primer, Ako zelim da vidim iskacuce prozore za neki sajt, otkucacu ovo u mom web citacu: bypass[f]..www.mp3.com. Ako ne zelite da korisnici zaobilaze vase filtere, nemojte selektovati ovu opciju.
Ako odlucite da kreirate vasu polisu, zapamtite da kreirate i drugu polisu koja ce vam omoguciti, kao administratoru, da konfigurisete mman. Ako planirate da konfigurisete mman na istom kompjuteru koji ima proxy softver, zadrzite podrazumevane polise, ali ih stavite ispod vasih novih polisa koje se ticu vasih korisnika.
Sada, kada korisnici pokrenu svoje web citace, sam citac ce ih upitati za korisnicko ime i lozinku koje ste kreirali u svojoj polisi. Ako je upisu tacno, imace pristup Internetu, prema parametrima koje ste vi odredili u vasim polisama.
Zadnja opcija koju zelim da pomenem je limits. Ova konfiguracija vam omogucava da kontrolisete pristup Internetu u zavisnosti od meseca, dana i sati. Na primer, mozete konfigurisati polisu koja ogranicava pristup Internetu u vremenu izmedju 9:00 do 17:00 od Ponedeljka do Petka.
Cini se da smo tek zagrebali povrsinu middleman proxy servera. Mozda vas je zaintrigiralo da sami probate ovu aplikaciju. U sledecem clanku, zavrsicu sa proxy serijalom tako sto cemo pogledati neke SMTP proxy-je.
Izvor: http://www.onlamp.com/pub/a/bsd/2003/07/03/FreeBSD_Basics.html